Старе гусле у новом сјају – вече антологије Српске народне епске поезије и гусларске традиције
Лондон, Онтарио
Аутор: Драган ВЛАДИЧИЋ, слике : Драган МИШКОВИЋ
Са које год стране да гледате, у парохији Светог Саве у Лондону, Онтарио, толико је активности да их је све тешко и побројати. За прошли викенд главна ствар била је завршетак већ треће школске године, ревитализоване Школе Св. Сава и додела диплома и награда најбољим од шездесетак наше деце које је водило петоро наставника и отац Душко Марковић, парох Цркве. Само недељу дана пре ове, у Културном центру Свети Сава отац Душко је благословио и отворио веома пријатно поетско -гусларско вече које ће се дуго памтити, а обележиле су га Српске епске песме и поезија, у пратњи гусала, пуне јуначких ликова, славних бојева и стихова. Праву радост је донео долазак и учешће гуслара и културних активиста из Лондона, Киченера, Торонта, Хамилтона, Сарније…
Ово несвакидашње културно сабрање верног српског народа освештао је отац Душко Марковић. И уједно, међу шездесетак учесника поетско – гусларске приредбе, био је једини који је одговарао захтеву традиционалног епског стиха ” Узо деда свог унука, метно га на крило…” Његов син Михајло, веома популаран најмлађи верник у Цркви, био је најмлађи и на овој приредби.
Тема сабрања била је ”Вече антологије Српске народне епске поезије и гусларске традиције” а инжењер Јанко Бојић, велики родољуб и активиста у Парохији Св Саве припремио је и поднео подробан реферат о важном културном стваралаштву и традицијама народа кроз целу историју, те о вези наше писмености, епске поезије, гусларства и фолклорних традиција као факторима независности и слободе,те непокорности народа. На велике историјске догађаје који су га често стављали на искушење, Српски народ је одговарао јунаштвом и особинама које су признате и поштоване, чак се може рећи и водиља целом свету. Инж Бојић је даровито одрецитовао неколико епских песама, почевши од ”Смрти мајке Југовића”, наглашавајући да је о њој, само на Сорбони у Паризу одбрањено око 2.000 докторских радова, али то су доживели и неки други наши епови по којима нас цени цели свет. Иза ”Мајке Југовића” највише је у свету проучавана ”Хасан-Агиница”. Парохијани из Светог Саве били су одушевљени наступом и домаћих гуслара Драге Мачара и Гојка Грчића. Драго Мачар је ссавршено извео Лазарову заклетву и Косовски бој, а Гојко Грчић своју песму ”Сјећања” на живот и обичаје родног Гацка, и кажу да је у оку сваког посетиоца измамио сузе. Његову песму пратиле су и три његове радосне и одужевљене кћерке, две из Лондона и једне која је за ову прилику стигла из Флориде. Илија Чепић, брат надалеко познатог гуслара из Сарајева Јована Чепића, такође је пратио ово сабрање. Очувану популарност гусала и гусларства међу нашим и старим и младим људима сведочило је и присуство чак деветорице мајстора на гуслама не само тројице домаћина из Лондона, него још шесторице из гусларских друштава ”Филип Вишњић” Киченер и ”Вук Караџић” Торонто. Такође присутних посматрача из Сарније, те и породице Ждеро из Хамилтона. Сви су били испуњени радошћу и нескривеном жељом да се братски угосте, почасте и одмере у старој српској традицији. Модератор гусларске и једног дела епско- поетске вечери био је Драган Владичић, већ деценијама водеће име српског гусларства у свету, којег уз завидно знање и праксу ове материје многи називју професором гусала. Он је из свог богатог репертоара издвојио и отпевао еп о ”Кумановској битци”. Поред домаћих, представио је надарене и домаће и гостујуће гусларе: Младена Стојановића, Владимира Ђерића, Слободана Симића, Мирка Радовића, Андрију Михајловића освежио многе детаље наше новије и старије историје сачуване у гуслама и поезији. Сви они су засебно извели низ песама почевши са косовском заклетвом цара Лазара па до страдња поносног народа и огромних жртава које су поднели и до страдања у Црној Гори припадника легалне краљеве војске, злочинима окупатора и комуниста, о славнима личностима као што су ђенерал Дража, војвода Ђујић, мајор Ђуришић, о хајдуцима Јанку и Вељку, о јуначкој Херцеговини, о отпору и устанцима против Турака. Сваки од гуслара представља српску ризницу за себе, а познавајући на памет 10 до 15 хиљада стихова способан је да репродукује велике вредности српске традиције и културе. Гусле су писале и још пишу нашу историју.
Одушевљење у публици изазвали су младе наде Владимир Ђерић изводећи ”Деобу Јакшића”, песму у којој је славни Филип Вишњић осликао стање и живот у Србији у доба Ђурађа Бранковића. Исто тако и Младен Стојановић чак са две песме ”Битка на Мојковцу” и ”Споменик на ријеци Тари”. Мирко Радовић је изазвао буру емоција песмом ”Синовац” из битке за Скадар, који је након што је освојен на силу одузет. Потресни су факти историје који говоре да су Аустријанци намеравали да казне младог учесника те битке стрељањем а да се у последњи тренутак појавио његов стриц и понудио свој живот у замену за синовца на шта су ови пристали и стрељали стерица а ослободили младића хероја. Андрија Михајловић отпевао је популарну песму ”Марко Краљевић укида свадбени намет”.Таква атмосфера пренела се спонтано све до краја сабрања а свих девет гуслара одрекло се хонорара и у сарадњи са Колом Српских сестара упутили га на име помоћи у Пријепоље, члановима редакцје регионалнпог листа “Полимље”, основаног још за живота краља Александра 1932. године.
Гуслари су потом спонтано саставили столове и додали столице, па сели за јединствену, огромну трпезу где су певајући сви скупа остали до поноћи.
А гласило ”Полимље” запало је у финасијске потешкоће које прете престанку његовог стварања и излажења. Јанко Бојић упутио је средства помоћи уреднику Владимиру Бабићу у Пријепоље а овај се захвалио и подвукао да лист трпи зато што је држав укинула буџетска средства па су принуђени да се сналазе.
Прикупљена помоћ биће довољна да се ово славно српско гласило не угаси и да припреми барем неколико седмичних бројева ”Полимља” онлајн. За вредне активисте и родољубе из Лондона сабрање је оживело помало успаване снаге и мотивисало их да наставе тамо где су пре деценију или две стигли. Одлучили су да формирају иницијативни одбор и оснују гусларско друштво и прикључе се подстицању активности, те подршци оцу Душку Марковићу у настојању да обновимо и изградимо још већи Културни центар Свети Сава те да на још виши ниво подигнемо Српску школу.
ЗАХВАЛНИЦА ИЗ ПРИЈЕПОЉА
На Фејсбук страници уредник Владимир Бабић је искрено одговорио: – Велика захвалност и поздрав свим парохијанима Светог Саве из Лондона. Хвала гусларима и свим осталим који су помогли у прикупљању помоћи за активности нашег листа “Полимље”. Јанко нам је проследио донацију и она је већ стигла у нашу Редакцију. Срца су нам пуна јер сте нас поменули и тамо далеко се заједно са оцем Душком Марковићем молили за нас и наставак нашег рада. Нек ово буде почетак успешне сарадње и да вам се свима врати на добро, радост и весеље. Велики поздрав из Србије, Велики поздрав из Пријепоља. Живела Србија.








