Није нимало случајно да је ђенерал Дража Михаиловић стрељан, са другим монархистима осуђеним на процесу који су титобољшевици монтирали, у ноћи између 16. и 17. јула 1946. године, у истој ноћи када су Лењинови бољшевици, у Ипатијевском дому на Уралу, стрељали Свете Царске Мученике Романове: цара Николаја Другог, великог српског заштитника, царицу Александру, царевића Алексеја, царевне Олгу, Татјану, Марију и Анастасију и њихове одане помоћнике. Дража је убијен уместо краља Петра Другог Карађорђевића, који је био недоступан Титовим џелатима; убијен је симболично, да би била уништена вертикала три највеће вредности српског народа, које су, по Владики Николају – Бог, Краљ и Дом.
Цареубиство или убиство краља је симболички еквивалент богоубиства: од тог часа, почиње изградња безбожног света, у коме је, како рече Достојевски, све дозвољено: од разбијања атомског језгра до рата против Богом дарованог темеља живота: гена. Револуција је само споља гледано друштвени преврат; она је, на првом месту, луциферијански устанак против Бога Живога, и сви који су били под комунизмом то су, на својој кожи, осетили.
И цар Николај и ђенерал Дража били су племенити борци за Божји поредак у свету, и зато их нису само убијали тако да им се ни гроб не зна (посмрти остаци Царских Мученика уништени су, а ђенераловог тела и даље нигде нема): њих су, деценијама, клеветали и о њима лагали, да би уклонили њихове ликове са обзорја руске и српске историје…
Наравно, тај посао није им успео: Цар и његови су канонизовани 2000. године у храму Христа Спаситеља у Москви, а ђенерал Дража је поново постао лик око кога се окупља млада Србадија, желећи да се врати себи и своме. Што се комуниста и њихове улоге у историји Русије тиче, Владимир Путин их је недавно назвао издајницима, што су они били и у историји нашег народа: од Ранковића и Крцуна, преко Латинке Перовић, до њихових данашњих другосрбијанских ишчадија, они живе од издавања заветних вредности светосавско-видовданских. Време пролази, и свест о томе ко су комунисти биће све јача, као што ће јачати и свест о томе да је ђенерал Михаиловић бесмртни вожд Трећег српског устанка.
Бог да му душу прости, а нама да дарује да останемо на путу српске слободе!
Љубомир Котур
Saved as a favorite, I like your blog!
Thank you.